Oni koji su uz nas

Magazin Liceulice nastaje, u najvećoj meri, dobrovoljnim radom.

Mnogi nam pomažu pišući, fotografišući, istražujući, uređujući, lektorišući, dizajnirajući, prevodeći.

Hvala svima, kao i onima koji će nam se na ovaj način pridružiti u budućnosti.

Aleksandra Nikšić

Aleksandra Nikšić je novinar, prevodilac i još što-šta.
I danas najviše uživa u stripovima, filmovima, knjigama, televiziji i muzici. Teži da posao zameni zadovoljstvom, ali penzija je još daleko.
Ponosni student “Lost univerziteta”, skupljač svega i svačega i skriboman.
U LicuUlice je razredni staresina najboljeg odeljenja na svetu.

Tekstovi autorke:

Knjige su za čitanje

Oto Oltvanji

Oto Oltvanji je rođen 1971. godine u Novom Sadu. Tamo je išao samo da se rodi.
S kraćim pauzama, u Beogradu živi od 1991. godine.
Studirao je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu dok nije ugledao svetlo na kraju tunela (sramota ga je da prizna koliko mu je malo ostalo). Odustao je da bi se posvetio onom što ga više zanima.
Prvi roman, krimić flemingovskog tipa, poslao je sa šesnaest godina novosadskom Dnevniku i bio prihvaćen – i u rekordnom roku isplaćen. Time je oborio prethodni rekord najmlađeg objavljenog pisca u slavnoj ediciji X-100 (osamnaest godina). Na osnovu ovih šturih podataka, zaludni možda i pronađu o kojem se romanu radi. Srećno.

Tekstovi autora:

Trenchtown: Preko jezera i u šumu

Slavimir Stojanović

Kako sam kaže, potekao je sa ulice, sa beogradskog asfalta na kome je video i osetio i plus i minus. Rođen u Beogradu 1969, zamalo profesionalni fudbaler i disko-plesač, već sa 16 godina našao se u ljubavnom zagrljaju sa vizuelnim komunikacijama. Ta ljubav traje već 25 godina, a njeni plodovi su delovi kolekcija Muzeja Pompidu u Parizu, Muzeju umetnosti i reklame u Hamburgu i Muzeju plakata u Varšavi.
Školovao se u srednjoj dizajnerskoj u Beogradu, studirao vizuelne komunikacije na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu i Visokoj školi za dizajn (HDK) u Geteborgu.
Dobitnik je preko 200 svetskih nagrada i priznanja, uključujući Epica, Cresta, Eurobest, Global Award, ADC, TDC, Brumen, Grifon i mnoge druge. Uvršten je u Taschenovu knjigu Contemporary Graphic Design i u New Masters of Poster Design.
Uz životni moto: KOMPLIKUJ JEDNOSTAVNO, radi i živi u Beogradu sa svojom predivnom ženom Oljom i njihovom preslatkom ćerkom Nađom.

Dragana Nikoletić

Reče mi moja prijateljica Neda iz SMart kolektiv-a par meseci pre nego što će prvi broj magazina Liceulice ugledati svetlost dana: „Čeka te posao života“. Nije to ona rekla jer je vidovita, već zato što me dobro poznaje i zato što je bila u toku sa pripremama časopisa.
Prvo sam pomislila da se radi o nečem vezanom za putovanje i nisam se mnogo prevarila, jer LUL predstavlja izlet u drugačije:
-    uglove posmatranja,
-    slojeve realnosti,
-    životne filozofije,
-    ljudske sudbine,
-    načine pisanja,
-    ciljeve misije
i druge segmente koji novinarstvo čine najlepšim zanimanjem. Različite od svega što obuhvataju drugi mediji, pa čak i oni sa kojima sa zadovoljstvom sarađujem (da ne nabrajam).
Druga strana moje ličnosti jeste reciklaža, i to umetnička: strast da preoblikujem staro i odbačeno.

Tekstovi autorke:

Oda kesama od najlona

Ona je Madona, srce puno ljubavi

Delfina u svetu znakova

Miloš Lazin

Pozorišni reditelj ne postoji bez saradnika; Saki Marinović je sigurno najznačajniji kojeg sam imao (čak i kad ne piše drame)… i imam (na razdaljini od 1848,5 km).
Počelo je to davno, u nekim drugim vremenima i (našim) drugačijim životima (koji nam se danas čine, da parafraziram naslov jedne od naših zajedničkih predstava, kao prizori iz života ili sna) ali evo nastavlja  se i danas, licem na ulicu. Marginalnim smo, Saki i ja, bili i kad o tom  svest nismo imali.
U sadašnjim “jadima od životnog vidokruga” (rečenica jednog mostarskog intelektualca s kraja XIX veka koju smo citirali u jednoj drugoj našoj predstavi), marginalnost se rimuje sa originalnošću, sa, bar pokušajem, samostalnosti, odnosno, samosvesti: odoleti “moćnim” koji od svih nas žele da naprave – bezličnu gomilu.

Kaja Damnjanović

Čita psihologiju po službenoj dužnosti. Razlikuje bež, grao, drap, oker i boju kože.

Ne razlikuje zbog, jer, čerez i zato.

Voli da prisluškuje razgovore u kafićima.

LiceUlice- motivacija.