Moj doživljaj Sarajeva?

Posle nekog vremena provedenog ovde, jasno mi je da je najbolji način da objasnim bilo šta o ovom gradu opisujući jedan događaj.

Posle šest meseci provedenih u Makedoniji i obaveze da se svima predstavljam i odgovaram na pitanja odakle sam i zašto živim u ovoj zemlji, odlučila sam da sve presečem, i da, kad god me neko pita: „КАКО СЕ ВИКАШ?“ odgovorim: „Љубица од Куманово, ти од куде си?“ Naravno, pošto sam ,,prava Afrikanka“ i imam tamnu kožu i tipičnu afro frizuru, moj odgovor bio bi propraćen zbunjenošću pa čak i pitanjem “каде во Куманово?”.

Beograd. Prvi put, ali i poslednji za dugo vremena, putovao sam sa roditeljima krajem osamdesetih u glavni grad Jugoslavije. Tetka je tamo studirala turizam. Sećanja na ovu posetu čine, pre svega, utisci sa Kalemegdana i tamošnjeg zoološkog vrta. Sve je bilo mnogo veće i egzotičnije nego u mojoj maloj Tuzli i njenom još manjem vrtu. Potom sam se vratio u moju prividnu idilu, babi i dedi, njihovim kravama, svinjama i kokoškama.

Bio sam tinejdžer kada sam prvi put posetio Srbiju. Putovao sam po Evropi pokušavajući da vidim što više za što manje. Svežanj novca u džepu, rezervne japanke, nešto rublja i trenerka-jastuk u rancu. Stara Mišelinova mapa, “Istočna Evropa”, pisalo je na naslovnici.

Došao sam u Beograd vozom iz Minhena. Putovali smo 13 sati. U kupeima nije bilo mesta za sedenje zbog turskih radnika koji su se vraćali kući na odmor, pa sam se osetio prevarenim kada sam iskočio iz voza u Zagrebu da kupim kiflu i jogurt, i sve je već postajalo nepodnošljivo.