Dok smo u prošlom nastavku razmatrali vezu između slonova i kukuruza, skoro se u dlaku slična priča ponavlja mesec do dva kasnije, tokom sezone pečenog kestenja. Uz izuzetak, da za ovaj vid ishrane slonovi nisu nimalo zainteresovani.

Priznajem da mi,… Read the rest

Septembar se, tek što bi počela školska godina, činio kao produženo veliko finale letnjeg opuštanja tokom raspusta i u to se savršeno uklapala i izuzetno povoljna sezonska prilika uživanja u uličnom ugostiteljstvu na čijem se meniju tada pojavljivala prava poslastica – mladi kukuruz.

Da bi bila idealna, ulična hrana mora da bude neobimna, laka za rukovanje i zasitna. U praksi se to svodi uglavnom na obrok koji može da se prihvati u jednu ruku i tako, ili uz pomoć i druge, pojede u par zalogaja, bez korišćenja pribora za jelo, osim salvete. Ako je u pitanju tako ukusan obrok, da se prsti poližu, onda papirni pribor i nije neophodan.

Ne jedi ulicom! Ove komande se sigurno prisećaju svi koji su prošli kroz obuku dobrog vladanja i lepog vaspitanja. Podosta je od ovih nepisanih pravila uobraženih viših, srednje viših i nižih srednje viših klasa u međuvremenu nestalo pred egalitarističkom navalom koja se neprestance valja ulicama i u kojoj se teško raspoznaje ko je dokon, a ko upućen kakvim radnim zadatkom. Ulično ugostiteljstvo je prevladalo društvene podele.