SHARE

Za potrebe savremenog trenutka u kojem, da po ko zna koji put parafraziramo Gramšija, staro nije nestalo, a novo nije nastalo, demokratiju ne treba tumačiti ni etimološki ni politički ekskluzivno. To je jedini analitički pristup ovom pojmu koji može rasvetliti današnje paradokse u kojima liberalna demokratija porađa izrazito neliberalne političke aktere i u kojima predstavnička demokratija kao njen najočitiji vid ispoljavanja promoviše one koji su vrlo probirljivi glede toga koga žele da predstavljaju. Sama računica je jasna, iako je promenljivih širom planete mnogo – današnje dominantno sagledavanje demokratije vodi svet ka sve prisutnijim raspravama o tome čija je prava legitimno smanjiti. Zato valja pristupiti njenom alternativnom, verovatno i jedinom mogućem tumačenju. U tom ključu, demokratija je direktno, neposredno, polemičko učešće u društvenom životu, a potreba za njom je potreba za autentičnim društvenim životom. Kada ne postoji u institucijama, izliva se na ulice; kada teče trotoarima, zahteva konkretne promene; kada iznosi predloge, neretko korenito izaziva kapitalistički sistem, koji je do kolena u katranu oportunizma u koji tone sve dublje.

O tome kako možemo promišljati demokratiju i njenu budućnost, naš novinar Stefan Slavković je razgovarao sa Đorđem Pavićevićem (Fakultet političkih nauka), Jelenom Vasiljević (Institut za filozofiju i društvenu teoriju), Vladimirom Simovićem (Centar za politke emancipacije) i Predragom Voštinićem (Lokalni front).

Tekst u celosti možete pročitati u našem aktuelnom, 51. broju, koji je dostupan na ulicama Beograda i Novog Sada, ali i putem pretplate.

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here