Naši prodavci – upoznajte nas!

Pročitajte neke od odabranih priča prodavaca, koje najbolje svedoče o pozitivnim promenama do kojih je dovelo njihovo priključivanje timu LICEULICE, a iz kojih možete steći uvid i u to kako donacije konkretno pomažu prodavcima.

 

Ružica Ademi

Ružica prodaje Liceulice gotovo od samog početka, i voli to da radi. Kako sama kaže, prodaja našeg magazina omogućava joj da zaradi za život, ali je i sâm posao ispunjava: „Prodaja magazina je zadovoljstvo i radost za svakog od nas. Uvek se nešto novo dešava i svakoga dana učimo stvari koje nikako drugačije ne bismo mogli da znamo. Zato je Liceulice važno iskustvo.“

 

 

Nataša Bojanić Naca

Rođena u malom bosanskom mestu Kupres. Daunov sindrom joj je brzo utvrđen, i zahvaljući upornosti majke, s kojom je dva puta nedeljno putovala u Sarajevo kod logopeda, danas nema nikakvih teškoća u izgovoru. Iako joj, za razliku od većine naših prodavaca, ovo nije prvi posao, veštine komunikacije savladala je tek prodajući Liceulice: od tihe i stidljive devojke postala je jedna od glasnijih medju   prodavcima. Na proslavi petog rođendana magazina, Naca je dobila mobilni telefon kao nagradu za najboljeg prodavca, a priču o njoj objavili smo u magazinu broj 15.

„Mnogo sam zadovoljna i srećna kad prodajem Liceulice“, kaže ona. „Počnem u osam, završim oko tri popodne. Nije mi teško, moram nekako pomoći mami. Svakoga dana dolazim na Terazije, mnogo ljudi tuda užurbano prolazi. Redovni kupci znaju da od mene uz primerak magazina uvek dobiju i iskren osmeh, zbog kojeg se i vraćaju.“

 

David Janković Dača

Već godinama je jedan od naših najvrednijih prodavaca. Živi u Prihvatilištu za odrasle osobe u Kumodraškoj. „Radim da bih pomagao majci, i kupio joj lekove. Često je napolju hladno i ne izlazi vam se nigde, a ponajmanje da stojite nekoliko sati na ulici. Onda kažem sebi kako je dobro kad čovek radi i kad se trudi, ma koliko nekad izgledalo teško. I ljudi to znaju da cene“, kaže on.

Dačino redovno prodajno mesto je ispred Doma omladine, a možete ga sresti na izložbama i, pošto je filmofil, na većini filmskih festivala u Beogradu. Upoznao se sa osobljem kulturnih centara i bioskopa, i tako pored mogućnosti da zaradi dobio i priliku besplatno da gleda filmove.

 

Luiza Kamberovski

„Volim da se hvalim svojom zaradom“ , kaže Luiza. Rođena je 1987. u Beogradu. Završila je jednu godinu srednje škole. Prvo radno iskustvo stekla je na poslovima reciklaže u Udruženju „Živimo zajedno“. Prodaja našeg magazina joj pomaže jer voli da šeta i razgovara s prolaznicima. Takođe joj znači što, kad otputuje u Makedoniju kod rodbine, može da se pohvali svojom platom.

 

 

Svetlana Petrović

Rođena je 1955. u Beogradu. Diplomirala je 1983. na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a potom je stekla diplomu poslovnog asistenta. Govori engleski i nemački, a razume i francuski jezik. Piše kratke priče i pesme, i članica je tri amaterska udruženja pisaca. Životni moto joj je borba i stalno obrazovanje.

U iščekivanju penzije izdržavala se čisteći stanove i radeći u kuhinji, a počela je da prodaje Liculice 2016. godine. „Prija mi što ovo nije statičan posao, što mogu da se šetam, obilazim razna mesta“. Znače joj i periodični sastanci prodavaca, jer nadomešćuju izgubljeni osećaj zajedništva. A posebno voli kad naiđe na ulici na strance, i dobije priliku da im predstavi magazin.

Priču o njoj možete čitati u magazinu broj 36.

 

Dušan Marisavljević

Dušan je jedan od naših najuspešnijih  prodavaca već godinama. Počeo je da prodaje magazin još kao sedamnaestogodišnjak, dok je pohađao Drvo-art školu. Od zarade je tada plaćao treninge džudoa. Još uvek se aktivno bavi raznim sportovima: nekoliko puta je osvojio zlatnu medalju u plivanju, a išao je i na Evropsko prvenstvo kao paratekvondoista.

Na proslavi prvog rođendana magazina Liceulice, Dušan je kao najbolji prodavac na poklon dobio mobilni telefon, a ponovo je nagrađen telefonom i na proslavi petogodišnjice. I dalje vredno prodaje bukvalno od jutra do mraka, i štedi za letovanje.   Dušanu smo posvetili reportažu u magazinu broju 9.

 

Tomislav Martić

Rođen je 1967. u Raškoj. Završio je srednju tehničku školu u Kraljevu, i stekao zvanje mašin-bravara. Radio je petnaest godina na građevini u preduzeću „Graditelj“, a bio je i čuvar na benzinskoj pumpi. Tomislav je počeo da prodaje časopis od 2015. godine, kada je ostao bez posla na pumpi. Od prodaje časopisa pokriva troškove stanarine. I pored toga što ima velike probleme s nogom, svakodnevno šeta glavnim gradskim ulicama i nudi časopis. U početku je bio veoma stidljiv i nije verovao u svoje sposobnosti, a sada je jedan od najuspešnijih prodavaca.

 

Marko Vuković

Počeo je da prodaje Liceulice na nagovor Dače, svog prijatelja iz Prihvatilišta za odrasle u Kumodraškoj, gde je stigao nakon razvoda. „To je prilika da se ispričam s raznim ljudima, pogledam film, predstvu, odem na koncert. Mnogo se stvari promenilo nabolje otkad smo počeli ovo da radimo. Kada zaradim dovoljno, mogu da vodim decu na sladoled i hamburger“, pričao je Marko o svom iskustvu s našim magazinom.

Tokom 2016. je izašao iz Prihvatilišta i otišao u Crnu Goru, gde je živeo u porodičnoj kući. Sredinom 2017. se ponovo vratio u Beograd i prodaju magazina.

 

Milan Mihailović

Jedan od najstarijih prodavaca, koji je s nama već godinama. Znaju ga svi od početka do kraja Kneza, i na celom Dorćolu: „Nema mesta gde ne prošetam, a kad se umorim, skinem kapu, sednem na sok, pa opet na posao. Imam svoje načine da me mušterije upamte, i toga se pridržavam. Upoznajem dobre ljude koji hoće da pomognu.“  Pored toga što je uspešan prodavac, Milan piše i pesme, a neke od njih smo i objavili u magazinu.

 

 

Mara Miletić

Rođena je 1956. u Kruševcu. Završila je specijalnu školu „Petar Leković“, smer knjigovezac, ali do prodaje našeg magazina nije imala radnog iskustva. Ima ćerku sa smetnjama u intelektualnom razvoju.  Mara prodaje Liceulice već godinama, od čega ona i ćerka mogu da zadovolje osnovne potrebe i priušte sebi poneko sitno zadovoljstvo. Mara se najviše raduje organizovanim prodajama, kaže da se oseća važno i otmeno kad prodaje u firmama koje nas pozivaju u goste.

 

Nataša Milovanović

Rođena je 1972. u Beogradu. Završila je školu „Petar Leković“ namenjenu osobama sa intelektualnim teškoćama. Veoma je uporna i savesna. Pored prodaje magazina Liceulice, radi i jedan sat nedeljno u Mekdonaldsu, a uspešna je i kao članica dramske sekcije udruženja „Živimo zajedno“, što joj je pomoglo da bolje komunicira i da se reši treme pred kupcima. Od zarađenog novca najčešće kupuje knjige.

 

Jelena Radeta

Jelena je završila zanat knjigovesca, ali pre nego što je počela da prodaje Liceulice bila je bez posla i bez radnog iskustva. „Nadam se da će ljudi nastaviti da kupuju Liceulice, jer ono pomaže ne samo meni kao nekome ko prodaje već i svima koji ga čitaju da budu bolji, iskreniji i nasmejaniji. Tome se međusobno učimo.”

Za prvi rođendan magazina Liceulice, Jelena je bila među najboljim prodavcima, koji su za nagradu dobili mobilni telefon.

 

Goran Petković

Rođen je 1975. u Beogradu, a po struci je automehaničar-vozač. Već dugi niz godina leči se u Klinici za psihijatrijske bolesti „Laza Lazarević“, u invalidskoj je penziji, a pre desetak godina je proglašen radno i poslovno nesposobnim. Od invalidske penzije, socijalne pomoći i zarade od prodaje magazina uspeva da živi samostalno i plaća račune.

Prema sopstvenim rečima, uživa i da kroz prodaju magazina komunicira sa ljudima. Njegova standardna mesta su Home centar Ušće i Knez Mihailova kod fontane.

Goran je u više navrata lečen od alkoholizma. Motivisan da nastavi da radi kao prodavac magazina, hrabro i istrajno se bori da prestane da pije.

 

Mirko Ondrik

Rođen je 1992. u Samosu, selu u blizini Kovačice, i najpoznatije je lice među našim prodavcima. Odrastao je u mešanoj slovačko-romskoj porodici. Od svoje dvanaeste godine bio je prinuđen da prosi na Kalemegdanu, praveći se da je gluvonem. U Liceulice je stigao preko Centra za integraciju mladih (Svratište) , naše partnerske organizacije.

Mirkovo stalno mesto je ispred Filozofskog fakulteta. Zahvaljujući ovom poslu, uspeo je da iznajmi stan i sam plaća račune, a često pomaže i braći i sestrama. „Najlepše mi je kad ljudi žele da zastanu i popričaju s tobom kada čuju da si dete koje je živelo i radilo na ulici, a to mi se događa svaki dan dok prodajem magazin.“

Liceulice mu je omogućilo i priliku da ostvari svoj san, i oproba se kao fotograf. Prošao je fotografsku radionicu „Oko ulice“, i učestvovao na jednoj izložbi. Na proslavi petog rođendana magazina, Mirko je dobio mobilni telefon kao nagradu za najboljeg prodavca. O Mirku smo pisali u dva navrata u magazinu, u brojevima 12 i 24.

 

Dejan Radojlović Baja

Rođen je 1991. godine. Zbog cerebralne paralize teško se kreće i otežano govori. Živi s roditeljima i bratom. Ljubitelj je sporta i odličan prodavac časopisa: kaže da se oseća važno kada zaradi platu. Pošto je vatreni navijač Crvene zvezde, velika želja mu je da se s magazinom Liceulice pojavi na tribinama Marakane.

 

Nikola Repec

Rođen je 1975. godine, i prodaje Liceulice jednom nedeljno u Tržnom centru Ušće.

Nikola je posvećen demarginalizaciji osoba koji su, poput njega, korisnici psihijatrijskih usluga. O tome je otvoreno govorio u emisiji Vice, epizodi „Glasovi ludila“, koja govori o ljudima rešenim da se, uprkos psihijatrijskim dijagnozama, bore za dostojanstven i ispunjen život.

Kaže da je Liceulice za njega bilo prilika koju nije smeo da propusti, upravo zbog mogućnosti redovne komunikacije s ljudima.

 

Milan Skokić

Milan je jedan od naših najstarijih prodavaca, koji prodaje Liceulice u centru Beograda. „Ide mi dobro. Volim da radim“, kaže Milanče, kako ga od milja zovu kolege i kupci. Na ulicu izlazi po svim vremenskim uslovima: „I da je minus petnaest, meni zima ne smeta. Imam kapu, rukavice. Kad je kiša, stanem u podzemni prolaz. Kad prestane, izađem da šetam. Kad je vrućina, stanem u hladovinu“, priča s osmehom.

Prolaznicima objašnjava da će kupovinom magazina pomoći ljudima koji ne mogu sami da žive, koji su rođeni s hendikepom. „Kažem im i da polovina od zarađenog ide nama. Volim i da se šalim, po tome me znaju. Mislim da je najvažnije da vas ljudi po nečemu zapamte.“

Novac od prodaje magazina najčešće troši na odeću i obuću. Otkako je ušao u program podrške Liceulice, počeo je da radi i neke druge sitne poslove koji mu pomažu da se izdržava.

Priču o Milanu Skokiću pročitajte u magazinu broj 29.

 

Milutin Savić Milutko

Milutin je rođen 1966. u Beogradu. Završio je srednju školu mašinskog smera, i devet godina radio u fabrici „Ivo Lola Ribar“, gde je ostvario invalidsku penziju. Od skromne penzije i novca koji dobije prodajom magazina Liceulice uspeva da samostalno živi i plaća račune.

Budući da ima dijagnozu šizofrenije, na početku je učestvovao samo u organizovanim prodajama, ali se s vremenom oslobodio i počeo da prodaje sam na ulici. Njegovo stalno mesto su kafići u Cetinjskoj ulici, gde ga svi već znaju. Zahvaljujući ljubavi prema muzici i saradnji s kafićem „Zaokret“, oprobao se i kao di-džej.

Prema njegovim rečima, Liceulice mu znači mnogo zato što mu pruža mogućnost za kontakt s ljudima, a i kao način da zaradi za život. Na proslavi petogodišnjice, Milutko je dobio nagradu za najkreativniijeg prodavca.

 

Nenad Srbinovski

Rođen je 1990. u Beogradu. Završio je za konobara, ali nije uspeo da dobije posao u struci zbog dijagnoze hiperaktivnosti. Iako Liceulice ima praksu da prodavcima dodeljuje određeno prodajno mesto, za Nenada smo napravili izuzetak. Njemu odgovara da bude stalno u pokretu, tako da više puta dnevno prevali putanju od Slavije do početka Kalemegdana.

„Srećan sam što mogu da zaradim neki dinar, a volim i da pričam sa ljudima“, kaže on.

 

Dragana Vuksan

Rođena je 1992. u Beogradu. Završila je trogodišnju školu „Petar Leković“ za osobe sa smetnjama u razvoju. Uvek je bila radna i vredna: slagala je fascikle, pakovala pakete i radila na poslovima reciklaže . Osvojila je brojne medalje u atletici i stonom tenisu, veoma je aktivna i voli „muške“ poslove. Kako je Dragana osoba sa smetnjama u govoru, prodaja časopisa Liceulice joj je prilika da komunicira s prolaznicima, a posebno voli organizovane prodaje.


 

NEAKTIVNI prodavci/čice

 

Aleksandar Kalabić, Novi Sad

Aleksandar Kalabić je bio jedan od naših najprepoznatljivijih prodavaca, a jedno vreme i najmlađi prodavac, koji je nam se priključio preko Specijalne škole „Dr Milan Petrović“ u Novom Sadu. Ovom grafičaru, radijskom novinaru, di-džeju, pesniku i kolporteru magazina Liceulice posvetili smo reportažu u 30. broju magazina.

Prema sopstvenim rečima, uživa da razgovara s kupcima, čak i kad su podozrivi. „Koliko me puta pitaju na ulici jel’ to neka žuta štampa. Ma kakva žuta štampa, kažem – ovde nećete naći ko se razveo, ko se posvađao, mi se totalno razlikujemo od drugih novina.“ Budući da mu je najveća želja da postane radijski voditelj, Aca kaže da je iz svog omiljenog magazina naučio mnogo toga o novinarstvu, a posvetio mu je i nekoliko pesama.

 

Svetislav Bendić

„Ovo je moj posao, imam svaki dan za kafu i doručak“, kaže Svetislav, koji prodaje Liceulice od proleća 2013. godine. Zahvaljujući ovom poslu uspeo je da tri godine kasnije izađe iz Prihvatilišta, gde je dotad živeo, i da od zarade prodavca i invalidske penzije sebi plaća stan i račune.

Svetislav je prodavao magazin redovno na Terazijama, gde se smenjivao s Nacom, ili u Kolarčevoj.

 

Radojka Ćuk

Život Rade Ćuk nije bio lak. Još kao malu devojčicu, socijalne službe su je odvele od roditelja alkoholičara i smestile u sirotište. Odrastala je uz druge roditelje, koji su je kasnije usvojili. Sa osamnaest godina počela je da radi u kuhinji jednog restorana, ali izgubila je posao i našla se bez krova nad glavom. Imala je sreće da naiđe na našu partnersku organizaciju „Živimo zajedno“, preko kojih je počela da prodaje magazin. Kad je prodaja krenula, ništa joj više nije bilo teško: „Svi su bili srećni zbog mene, i to je učinilo da se osetim jako dobro“.

Prema njenim rečima, to što prodaje Liceulice promenilo joj je život. „Novcem koji zarađujem sada mogu da iznajmim sobu, da platim svoje račune i vodim sređen život. Takođe, upoznala sam mnogo ljudi i stekla prijatelje među drugim prodavcima. Treba biti uporan i vredan. Ja se toga ne plašim, a znam da će to jednog dana i da se isplati“, kaže Radojka Ćuk.

Priču u njoj objavili smo u magazinu broj 21.

 

Aleksandra Novakov

Dok je prodavala Liceulice, Aleksandra je štedela da prvi put sebi kupi mobilni. Sada radi u „Hajatu“ u perionici.

 

 

 

Ilija Ondrik

Rođen je 1998. god u selu Samos u blizini Kovačice, i najmlađi je prodavac magazina Liceulice. Prodaje zajedno s Mirkom, šest godina starijim bratom.

„Mirko je doneo kući nekoliko brojeva, i meni se to jako dopalo. Otišao sam na razgovor i počeo da radim“, priča Ilija. Iako je na početku bio vrlo stidljiv, pošto mu je maternji jezik slovački, sad mu prodaja ide odlično.

Završio je frizerski zanat u Pančevu, ali ga je u Beograd vukla želja da se bavi muzikom. Osim muzike, interesuje ga i moda, a zahvaljujući našem fondu, sada je prvi put dobio mogućnost da pokuša da ostvari svoje snove.

Priču o Iliji objavili smo u magazinu broj 33.

 

Mirjana Majstorović

Rođena je 1984. u Zemunu. Išla je u srednju brodarsku školu, ali nije je završila, a potom je pohađala i srednju zanatsku za knjigovesca. Bila je dugo na birou, a nekoliko godina je radila u štampariji i u pekari.  Prodaje samostalno od marta 2016. u Home centru u Ušću.

Osim što je vredna, Mira ima i pesničkih sklonosti, a jednu njenu pesmu smo objavili u 33. broju.

 

Madona Zorjani

Prvo lice našeg magazina. Tajna njenog uspeha kao uličnog prodavca jednih u tom trenutku neafirmisanih novina bila je u ljubaznom i odlučnom pristupu. „Da li ste zainteresovani da pogledate, a možda i kupite jedan novi časopis?”, pitala bi, i dodavala: „U njemu je mnogo zanimljivih priča u vezi s nama, decom ulice.“

Iako su je izbacili iz škole jer nije imala dokumenta, pre toga je naučila da čita i piše, jedina u svojoj mnogočlanoj porodici. U magazin Liceulice došla je preko Svratišta za decu, gde se oprobala i kao trener u radionicama za mlade Rome i Romkinje, koje je odvraćala od pušenja i drogiranja, i savetovala da prilikom seksualnih odnosa koriste zaštitu.

Reportaža o Madoni objavljena je u prvom broju, a u osmom broju posetili smo Madonu, koja je u međuvremenu postala mama.

cards