Home Izdvajamo Poljoprivreda i klimatske promene

Poljoprivreda i klimatske promene

181
0
SHARE

Vulkanska erupcija Skaftareldar iz 1783. godine najfatalnija je erupcija u pisanoj istoriji Islanda. Četvrtina stanovnika Islanda pomrla je usled posledica erupcije, samo mali broj je izginuo u potocima lave, dok je većina nastradala od posrednih efekata erupcije. Sem katastrofalnih posledica koje je imala na Island, ova vulkanska erupcija oslobodila je ogromnu količinu pepela u atmosferu. Jedna mala vulkanska erupcija iz 2010. godine bila je dovoljna da zaustavi avio-saobraćaj iznad Evrope na par nedelja. Erupcija iz 1783. bila je znatno snažnija, prekrila je finim česticama vulkanskog pepela nebo širom Evrope i donela mini zahlađenje koje je trajalo desetinama godina. Smanjena osunčanost i nagli pad temperature iznad evropskog kontinenta uticali su na pad prinosa poljoprivrednih kultura. Najveći deo stanovništva koje su činili kmetovi zemljoradnici, koji su i pre toga bili u teškoj situaciji, gladovao je i umirao. Svega desetak godina nakon erupcije vulkana na Islandu, usled različitih društvenih okolnosti, a između ostalog i usled nedostatka hrane izazvanog mini klimatskim promenama, izbija Francuska revolucija. Ovo je samo jedan od brojnih primera kako su tokom istorije promene klime bile akcelerator važnih društvenih događaja.

Poljoprivreda je grana privrede najosetljivija na promene klime. Poljoprivredna proizvodnja direktno je povezana s klimatskim uslovima, i male varijacije u temperaturi ili vlažnosti mogu dovesti do drastičnog smanjenja prinosa. Kao što klimatske promene utiču na poljoprivredu, tako i današnja moderna industrijska poljoprivreda znatno doprinosi klimatskim promenama oslobađajući velike količine gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Prema podacima Međunarodnog panela za klimatske promene, oko četvrtina gasova staklene bašte uzrokovana je poljoprivrednom proizvodnjom. Stočarstvo, a naročito proizvodnja govedine, veliki je emiter ovih gasova. Krčenje šuma i pretvaranje livada u obradive površine, upotreba veštačkog đubriva i pesticida, spaljivanje ostataka sa njiva, kao i upotreba poljoprivredne mehanizacije takođe imaju veliki udeo u emisiji gasova staklene bašte iz poljoprivrede. Naročito veliki emiteri su industrijske farme, koje zauzimaju 75% obradive zemlje, a isporučuju samo 30% hrane na globalnom nivou.

Poljoprivredna proizvodnja znatno je porasla s većom upotrebom fosilnih goriva. Fosilna goriva se troše u svakom aspektu industrijske poljoprivredne proizvodnje, od upotrebe mehanizacije za sadnju, preko velike potrošnje energije u dobijanju veštačkih đubriva, do ponovne upotrebe mehanizacije za obradu i transport konačnih proizvoda. Na kraju je energetski bilans unesene energije iz fosilnih goriva i dobijene energije u vidu hrane gotovo jednak nuli i stvara se utisak da jedemo naftu.

Za razliku od ljudi i životinja, koji imaju mogućnost brže adaptacije i migracije usled promena klime, kod biljaka je ta reakcija veoma usporena. Biljke se sporo adaptiraju na promene klime i kada se one dešavaju brzinom kojom se dešavaju danas, biljke bivaju ostavljene na milost i nemilost silama prirode. Iako imaju mogućnost migracije, ta migracija je toliko spora da je za ljude gotovo nevidljiva. Dodatni problem javlja se kada se usled promene klime pojave nove invazivne vrste koje su, bez prirodnih neprijatelja u okruženju, u stanju da unište ogromna polja zasada monokultura koje se prostiru od Kanade do Australije.

Rast ljudske populacije naizgled zahteva i stalni rast poljoprivredne proizvodnje kako bi se prehranilo rastuće stanovništvo na globalnom nivou. Dosad je potreba za novim obradivim površinama rešavana tako što su krčene šume, a naročito biodiverzitetom najbogatije šume u tropskim predelima. To je dodatno doprinelo klimatskim promenama, jer su najednom posečene ogromne površine šuma koje služe kao prirodni regulatori količine ugljen-dioksida u atmosferi. Kada su u pitanju klimatske promene, sve što se uzme dolazi na naplatu višestruko skuplje. Efekti klimatskih promena, ogledaju se u smanjenoj količini padavina, te se svake godine na hiljade hektara obradivog zemljišta pretvara u pustinje, koje se neprestano šire. Usled klimatskih promena došlo je do velikih izmena režima padavina, i dok količina ukupno izlučene vode ostaje ista, sve češće se javljaju dugi sušni periodi ili jaki poplavni talasi. Ovakve promene režima padavina već su uticale na smanjenje prinosa po hektaru u pojedinim delovima sveta.

Kao ni sam kapitalizam, ni klimatske promene nemaju jednak uticaj na sve; slabi i siromašni najviše trpe dok bogati u početku mogu čak i da profitiraju. Efektima klimatskih promena najizloženije su zemlje globalnog juga, koje već snose posledice, zbog svog geografskog položaja, a još više usled nedostatka novca za mere adaptacije na klimatske promene. Na nivou Evrope, na udaru je poljoprivreda merama štednje izmučenih zemalja periferije. Grčka poljoprivreda beleži smanjenje prinosa u poslednjih par godina, a na udaru su i poljoprivrede Španije, Portugala, Italije i drugih mediteranskih i istočnoevropskih zemalja. S druge strane, usled otopljenja, Finska poljoprivreda beleži znatne dobrobiti, a slična je situacija i u ostalim bogatim državama globalnog severa.

Pre dve godine je tadašnji premijer Srbije molio više sile da kiša padne u julu i pomogne poljoprivredi da poveća domaći BDP. Godine 2014. strašne poplave koje su pogodile Srbiju i region predstavljene su kao božija kazna zbog organizovanja Prajda. Izgleda da donosiocima odluka još uvek ne ide u glavu da ove naizgled prirodne nepogode, a u stvari društvene katastrofe, nemaju veze ni sa kakvom višom silom, već se mogu predvideti i može se uticati barem na njihovo ublažavanje. Vojvodina će tokom letnjih meseci primati sve manje padavina, i ukoliko ne želimo da svaka berba zavisi od molitvi, potrebno je što pre sprovesti mere adaptacije na klimatske promene, pre svega navodnjavanja. Takođe, ukoliko želimo da proleće dočekamo mirno, bez straha od novih poplavnih talasa, neophodno je sprovesti niz agrotehničkih mera kako bi se ublažili efekti klimatskih promena.

Kao rešenje za promenjene klimatske uslove i sve ranjiviju poljoprivredu često se nudi genetski modifikovano seme. Ovo seme trebalo bi da bude sposobno da preživi znatno surovije klimatske uslove i dȃ kvalitetan plod. Upotrebom licenciranog GMO semena, poljoprivrednici gube suverenitet nad semenom i bivaju primorani da svake godine kupuju GMO seme od nekoliko velikih korporacija koje kontrolišu čitav monopol nad GMO proizvodima. Upotrebom ovakvog semena smanjuje se biodiverzitet, stvaraju se polja monokulture za koje smo napomenuli da su izrazito ranjiva na invazivne vrste, uz to sigurnost GMO proizvoda još uvek nije u potpunosti dokazana, i u nekim zemljama je njihova proizvodnja i distribucija još uvek zabranjena.

Bez obzira na napredak i tehnološke inovacije uvedene u poljoprivrednu proizvodnju, vremenske prilike ostaju najznačajniji faktor u proizvodnji hrane. Činjenica je da globalno zagrevanje utiče na poljoprivredne prinose, i ti efekti su već danas vidljivi. U zemljama koje dobar deo svoje privrede baziraju na poljoprivrednim proizvodima, među koje se može svrstati i Srbija, klimatske promene su realnost i njihov uticaj na poljoprivrednu proizvodnju ogleda se u gubicima hrane usled suša, poplava i drugih ekstremnih vremenskih uslova. Zato je neophodno što pre otpočeti s merama smanjenja emisije gasova staklene bašte, ali i sa adaptacijom na klimatske promene, pre nego što bude prekasno.

Rekordne suše pogodile su Siriju između 2006. i 2010, pad poljoprivredne proizvodnje naterao je mnoge seljake da migriraju i sreću potraže u gradovima. Kombinacija porasta urbanog stanovništva, zajedno sa siromaštvom, lošim upravljanjem i drugim faktorima uticala je na izbijanje ustanka 2011. godine. Ustanak se kasnije pretvorio u krvav građanski rat s mnogo umešanih strana, i od Sirije napravio još veću pustinju. Sirijski građani platili su krvavu cenu klimatskih promena za koje gotovo da nisu bili nimalo zaslužni.

Predrag Momčilović

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here