SHARE

Bliži se kraj akciji Pozorište je i moja kuća, u okviru koje su naši prodavci u protekle dve godine imali prilike da, zahvaljujući Zvezdara teatru i kompaniji Japan Tobacco International, besplatno gledaju mnoge predstave, druže se sa glumcima i zaposlenima u pozorištu, kao i da pozorišnoj publici ponude naš magazin. Ovom prilikom delimo s vama njihove utiske da bismo vas podsetili koliko su ovakve akcije značajne u prevladavanju
izolacije i usamljenosti. I kako bi vas inspirisali da nam se javite ukoliko ste u mogućnosti da u svom okruženju organizujete nešto slično. Ako vi sami ne možete ‒ možda znate nekog ko može.

Jer podrška je važna!

 

Tomislav:

„Meni se nije išlo, ali Ana, moja devojka, ubedila me je i stalno me zapitkivala da li mi se sviđa, a ja zbunjen zato što nikad do tad nisam bio u pozorištu. Predstava je bila čudna – neka svađa a i ljubav, neka bomba i sirena, policija i hitna pomoć, neki pas je zavijao i na kraju spasio ljude. Mnogo mi se dopalo, a bilo je lepo i smešno i odsad ću uvek ići.“

Svetlana:

„Na predstavi sam bila s drugim prodavcima magazina Liceulice. Bila je prijatna atmosfera. Pre početka se ispred pozorišta okupilo mnogo ljudi. Kada je predstava počela, sala je bila puna, a doživljaj izvanredan. Mislim da predstava doprinosi prosvećivanju i obrazovanju publike o situaciji u našem društvu, a istovremeno je i zabavna. Prikazuje kako ljudi iz našeg okruženja žive i kako provode svoje vreme. U predstavi je bilo reči o situaciji jedne poznate balerine, o odnosu drugih ljudi prema njoj. Dok su joj neki ljudi pomagali, bilo je i onih koji su je varali. Prevare su aktuelne u našem društvu. O njima sam dosta čitala. Mnogi nas posmatraju kao balerine koje će pokušati da prevare ako se steknu okolnosti.“

David:

„Volim pozorište i odranije, volim da gledam glumce, u društvu sam, družimo se i sve to mi mnogo znači.”

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here